Prehrambena Industrija - Srbija

Sve životne namirnice poskupljuju do 1. septembra

Talas poskupljenja koji je počeo 1. avgusta biće nastavljen sve do septembra, a na listi novih cenovnika nalaze se skoro sve vrste prehrambenih proizvoda i kućnih potrepština.

Od brašna, hleba i peciva, preko mesa i mesnih prerađevina, ulja, pirinča, supa, gotovih jela i ostale konzervirane hrane, kafe, vode, sokova, alkoholnih pića, pa sve do kućne hemije.

Tokom prvih petnaest dana avgusta u maloprodajnim objektima korigovane su cene svih vrsta osnovnih životnih namirnica. Ulje „dijamant” po litru je poskupelo za 11 odsto, šećer za pet odsto, svinjsko meso za 10 do 15 odsto, juneće meso za pet, dok su cene mleka i mlečnih proizvoda u zavisnosti od vrste korigovane za dva do 10 odsto. Pored ovih namirnica, istovremeno su skočile i cene sokova i alkoholnih pića za oko 10 odsto, zatim soli, papirne galanterije, sredstava za ličnu higijenu, pojedini proizvodi iz asortimana kućne hemije.

I taman kada su građani pomislili da poskupljenja više neće biti, proizvođači su trgovcima dostavili nove cenovnike, po kojima su se zbog rasta cena pšenice i brašna prvi na listi povećanja cena našli hleb i peciva. Tako je aranđelovačka mlinsko-pekarska industrija „Pobeda”, koja hlebom i pecivom snabdeva i objekte u Mladenovcu, Topoli i Lazarevcu, prekjuče cene specijalnih vrsta hleba i peciva korigovala u proseku za 10 do 12 odsto, dok su stare cene za sada zadržali samo belom hlebu „šumadinac” koji košta 35, i polubelom hlebu koji staje 30 dinara po vekni. Međutim, ako je suditi po najavi pekara, i te cene će uskoro biti korigovane.

Pored Aranđelovčana, skuplji hleb od juče kupuju i Beograđani. Najveći proizvođači, Beogradska pekarska industrija i pekara „Klas”, cene svojih proizvoda korigovale su za oko 15 odsto, pa za njihov hleb „sava” od 500 grama, koji je i najprodavaniji, umesto 38 sada treba izdvojiti 44 dinara. Direktor „Klasa” Šahid Nuri izjavio je da je to preduzeće bilo prinuđeno da poveća cene hleba jer su im dobavljači povećali cene brašna za oko 80 odsto.

- Povećanje cene hleba, na koje se „Klas” odlučio, procentualno je mnogo manje od povećanja cene brašna. A ukoliko se poskupljenje brašna nastavi, pekari će biti prinuđeni da još podignu cene hleba - rekao je Nuri.

Iz kragujevačkog „Žitoprodukta” poručuju da oni neće povećavati cenu hleba, ali da razmatraju mogućnost povećanja cene peciva, dok predsednik Unije pekara Niša Bratislav Vukadinović ističe da korekcije cena u niškim privatnim pekarama zavise od ishoda razgovora sa Ministarstvom trgovine o uslovima preuzimanja žita iz Robnih rezervi.

Osim u Nišu, hleb po staroj ceni juče se prodavao i u Novom Sadu i u Kikindi. A ohrabrujuće vesti za potrošače stigle su i iz kompanije „Delta Maksi”, iz koje je saopšteno da će se uprkos traženom poskupljenju od strane proizvođača, četiri najprodavanije vrste hleba u svim njihovim objektima do daljeg prodavati po staroj ceni. To su hleb „sava” proizvođača BPI i hleb „maksi” pekare „Pudarci”, koji koštaju 38 dinara po vekni, i narodni hleb ova dva proizvođača, koji košta 28,5 dinara.

- Naša kompanija će iz sopstvenih resursa obezbediti da stare cene „sava”, „maksi” i narodnog hleba ostanu na snazi barem do kraja godine - kaže za „Blic” Dejan Jeremić, generalni direktor „Delta Maksi grupe”.

I dok se pekari i trgovci dovijaju kako da očuvaju cene hleba na što nižem nivou, Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, ocenjuje da je na osnovu kretanja cena pšenice na berzi i rasta cena brašna, realno očekivati da u narednom periodu cena vekne hleba skoči na 50 do 60 dinara.

A da su cene brašna u stalnom rastu pokazuju novi cenovnici koji su dostavljeni trgovcima, po kojima će 20. avgusta njegova cena biti korigovana za 20, a potom 26. avgusta za dodatnih 10 odsto.

Od ostalih životnih namirnica, na spisku za poskupljenje su ulja kompanije „Invej” „vital” i „sunce”, koji će zbog ukidanja akcijskog rabata trgovcima poskupeti za četiri odsto, ali i sveže meso. Žika Stevanović iz kragujevačke klanice „Budućnost” kaže da je zbog rasta cena tovljenika njegova klanica cene svežeg svinjskog mesa juče ponovo korigovala za 10 do 15 odsto.

- A sličan potez povukle su i ostale mesare, što znači da je od prošle nedelje svinjetina poskupela za 20 do 30 odsto. I to će verovatno biti poslednje poskupljenje svinjetine u narednih 20 dana, budući da su cene tovljenika počele da se stabilizuju. To, međutim, nije slučaj sa junadi, čija je cena u otkupu dosegla 1,7 evra po kilogramu i verovatno će ići na 1,8 evra. A to znači da, pored nedavne korekcije od pet odsto, u maloprodaji narednih dana treba očekivati još jedno poskupljenje junećeg mesa i to u visini od tri do pet odsto. Samim tim u narednih mesec dana biće korigovane i mesne prerađevine za najmanje pet odsto - kaže Stevanović.

I to nije sve. U maloprodaji 23. avgusta na snagu stupa cenovnik kompanije „Grand prom”, po kome će cene kafe biti uvećane za pet do 15 odsto. A do kraja avgusta ili najkasnije početkom septembra poskupeće i voda „knjaz Miloš”, sokovi „fruvita”, riblje konzerve „rio mare”, konzervirana hrana, pirinač, margarini, praškovi i deterdženti proizvođača „Rekit benkizer” i „Prokter i Gembl”, slatkiši...

Razlozi za ova poskupljenja su pad dinara i rast cena sirovina.

- Zbog rasta cena sirovina, nove cene „Svislajon Takova” počeće da se primenjuju 1. septembra. Čokoladirani proizvodi u proseku će poskupeti za pet odsto, gotova jela za četiri, sokovi za dva, supe za dva i po odsto, keks za šest, a alkoholna pića kao što su „viljamovka” i „votka” poskupeće za pet odsto. Cene eurokrema, džemova i marmelada ostaju iste, dok će cene eurodezerta biti snižene za 20 do 25 odsto - kaže za „Blic” Miroslav Jovičić, generalni direktor „Takova”.

Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je bilo realno očekivati da će se slabljenje vrednosti dinara na kraju odraziti i na cene u maloprodaji.

- Polovina cena se u Srbiji slobodno formira, i svako od proizvođača ima pravo da napravi računicu sa kojim cenama će izaći na tržište. A tržište na kraju nagradi one koji nisu preterali ili kazni one koji jesu. Jer džaba poskupljenje ako robu nemate kome da prodate - kaže Stevanović.